Pojačano interesovanje prijepoljskih poljoprivrednika za koncept organske proizvodnje

Prijepolje – Organska poljoprivreda je sistemska reakcija na narušenu životnu sredinu i odgovor potrebama potrošača za bezbednom hranom. Naime organska proizvodnja je kontrolisan način proizvodnje od njive do trpeze, što je odgovor narušavanju ekosistema i zdravlja čoveka.

Intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje značajno su povećani prinosi, ali je stalna trka za većom proizvodnjom a time i dodatnom zaradom, donela i mnoge  probleme. Sve veća upotreba hemijskih sintetičkih proizvoda, osim što poskupljuje proizvodnju, ima značajan uticaj na kvalitet životne sredine kao i povećanje pesticidnih ostataka u plodovima, kaže za „PP Mediju“ Ljubodrag Pantelić, direktor Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Užice“.

-Intenziviranje razvoja kontrolisane proizvodnje (proizvodnja budućnosti) u mnogome će zavisiti od primene naučnih rezultata uz sticanje novih znanja, kao promene razmišljanja ljudi da osim proizvodnje dovoljne količine hrane ona mora da ispuni i određene norme u pogledu kvaliteta. U svetu postoje sve veći zahtevi za poljoprivrednim proizvodima uz manju upotrebu pesticida, a imajući u vidu da područje zlatiborskog okruga raspolaže reonima za proizvodnju ovakve hrane, trebali bi da iskoristimo ovu šansu na našem ali i na svetskom tržištu, kaže Pantelić.

Da bi poljoprivredni proizvođači prihvatili zahtevne koncepte organske proizvodnje neophodna je njihova edukacija uz podršku države. Ovakav načiun poljoprivredne proizvodnje sve se češće spominje, posebno kao jedan od načina da se vratimo tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji, bez pesticida i drugih po zdravlje ljudi štetnih hemijskih supstanci.

-Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podržava organsku proizvodnju u cilju povećanja površina i rasta broja organskih proizvođača i u tom smislu cilju su preuzete brojne mere koje doprinose konkurentnosti organske proizvodnje. Značajno je istaći da na ove podsticaje za organsku proizvodnju imaju pravo i proizvođači koji su u periodu konverzije, odnosno koji su na početku bavljenja ovom proizvodnjom. Takođe ministarstvo podstiče proizvođače organske proizvodnje tako što im refundira deo troškova koji su neophodni za obavljanje kontrole i sertifikacije. Koncept organske poljoprivrede se praktično zasniva na nekorišćenju lakorastvorljivih mineralnih đubriva. Umesto njih koristiti kompost, stajnjak, zelenišno đubrivo, mulčiranje, plodored… Takođe, potrebno je u celosti izbegavati korišćenje herbicida a umesto njih  kombinovati mehaničku i termičku kontrolu korova. Iz upotrebe je neophodno izbaciti  sintetičke hemijske pesticide već raditi na poboljšanju biološke aktivnosti zemljišta, koristiti biljne vrste, sorte adaptibilne na uslove lokaliteta, upotrebljavati biološke mere zaštite i tome sličmo, ističe Pantelić.

U opštini Prijepolje beležimo pojačano interesovanje proizvođača za koncept organske proizvodnje. Ono je posebno prisutno kod proizvodjača maline jer je  značajan broj malinara svojevremeno prešao na organsku proizvodnju. Medjutim, to se pokazalo kao gotovo neisplatiuv pokušaj jer su stimulacije u otkupnoj ceni organske maline drastično smanjene poslednjih godinu-dve pa su, umesto 30 i više odsto veće cene za kilogram organske maline, njeni proizvodjači u ovoj godini dobijali stimulans od  jedva 50 dinara za kilogram, što je bilo ispod 10 odsto u odnosu na otkupnu cenu maline u čijoj proizvodnji se ne primenjuje organski koncept. Takva tendencija smanjivanja stimulacije preti da potpuno ugasi proizvodnju organske maline.

S druge strane, beležimo i vrlo značajne rezultate koje postižu neki ratari iz planinskog dela opštine. Među njima se ističe Milovan Langović iz Babina čije je autohtono seme raži našlo mesto u svetskoj banci semena. U medjuvremenu stigli su i vrlo dobri rezultati analize semena ovsa, takodje auttentične i autohtone vrste ove žitaice koji preporučuju i ovo seme za pomenuti „lager“ autohtonih vrsta semena iz celoig sveta koji se nalazti na jednom ostrvu u Norveškoj.

Svetska trezor biljaka nalazi se na udaljenom norveškom ostrvu Svilbard. U davno napuštenom rudniku smeštena je „Nojeva barka za biljke“ sa preko milon različitih vrsta žitarica i drugog hranljivog bilja. Srbija je za sada deponovala 96  domaćih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži a naučnici tvrde da je na taj način napravljen ogroman korak za prehrambenu sigurnost budućih generacija.

Održavanje prirodnih resursa zdravim i funkcionalnim trebalo bi da bude obaveza svakog farmera a prema organskom konceptu, poljoprivredna proizvodnja treba da je u skladu sa zakonima prirode i da teži ka što manjem narušavanju prirodne ravnoteže.

Tekst je nastao kao deo projekta “Poljoprivreda, šansa za razvoj Prijepolja”. Izradu teksta sufinansirala je Opština Prijepolje iz sredstava za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Opštine Prijepolje u 2022. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

PP Media